Вацлав Хавел
Вацлав Хавел - Биографије, биографије, познате личности
Вацлав Хавел је био драматург, дисидент и први послереволуционарни председник Чехословачке. Детињство је провео у Прагу, али је основну школу завршио у оближњем Подјебрадију на престижном Колегију Јиржија из Подјебрада. Затим је имао проблема због порекла из богате грађанске породице и зато се школовао за лабораторијског хемичара, иако није имао однос према тој области. Није могао да бира ни универзитет и био му је забрањен хуманистички смер, па је завршио економски факултет ЧВУТ.
Књижевни и хуманистички таленат код Хавела се испољавао упркос забранама студирања и брзо је почео да сарађује са часописима и пише прве позоришне комаде. Према комунистичком режиму је био критичан, што је кулминирало 1968. године током прашког пролећа. Хавел се ставио на страну људи који су захтевали реформе и либерализацију режима. Изабран је за председника демократске организације Круг независних писаца и развијао је политичке захтеве, на пример, укидање водеће улоге комунистичке партије и дозволу других странака.
Након инвазије руских трупа наставио је са критикама, али је комунистички режим обновио контролу над друштвом и успео да Хавела потисне из јавног простора. Биле су му забрањене не само критичке текстови, већ и позоришне представе. У то време већ је био познат аутор и ван граница, па није имао тако велике финансијске потешкоће као други дисиденти и имао је подршку европске јавности када га је режим затварао. Током нормализације седамдесетих година постао је један од првих говорника Повеље 77 и због тога је провео неколико месеци у затвору. Након пуштања на слободу наставио је са дисидентском активношћу и постао портпарол Комитета за одбрану неправедно прогоњених, који је пратио случајеве политичких затвореника. У овом периоду написао је и чувени есеј Моћ немоћних, у којем је описао функционисање комунистичког режима и демаскирао његове стратегије.
Репресија је постепено јачала и 1979. године Хавел је осуђен на четири и по године. У затвору се његово здравље значајно погоршало и завршетак казне је могао да проведе у кућном притвору, ипак је боравак у затвору имао трајне последице. Покушај ућуткавања Хавела, међутим, није успео и његова позиција у иностранству се затварањем напротив учврстила. Године 1988. почео је да ради у непрофитној организацији Чешки хелсиншки одбор, који је надгледао поштовање људских права. У револуционарној 1989. години поново је био веома активан и између осталог је иницирао петицију Неколико реченица, која је захтевала ослобађање политичких затвореника или дозволу демонстрација и под коју се потписало неколико хиљада људи укључујући познате личности.
Током Баршунасте револуције крајем 1989. године учествовао је у оснивању Грађанског форума и постао једно од главних лица протеста. Након абдикације Густава Хусака, у демократском табору је владао консензус да нови председник треба да буде Хавел. Захваљујући револуционарном ентузијазму и великом притиску, за Хавелов избор успело се убедити чак и комунистичке посланике и 29. децембра 1989. године Хавел је изабран за председника Чехословачке Социјалистичке Републике. Овај први период трајао је пола године, а његов главни циљ је била припрема првих слободних избора од комунистичког пуча 1948. године. У то време Хавел практично није имао опозицију, јер су комунисти губили власт, а демократске снаге су се тек организовале. Захваљујући томе, имао је велика овлашћења, али и неколико контроверзних одлука, посебно масовну амнестију, која се тицала не само политичких затвореника, већ и криминалаца.
Дана 5. јула 1990. године Хавел је изабран и на слободним изборима. Захваљујући дугогодишњој популарности у иностранству, успео је да интегрише Чехословачку у светску политику и прогура оријентацију на Запад. У овом периоду се одиграо његов чувени наступ у америчком Конгресу. Био је велики противник поделе Чехословачке и када се подела није могла спречити, поднео је оставку на функцију и повукао се у приватност. Након распада Чехословачке, Хавел се вратио у политику и 26. јануара 1993. године изабран је за првог председника Чешке Републике. Дана 20. јануара 1998. године изабран је и други пут, дакле последњи пут. Током ових председничких мандата успело се прихватање Чешке Републике у НАТО и покренут је процес пријема у ЕУ. Након напуштања председничке функције наставио је да пише текстове, изражавао се о политици и одржавао контакте са дисидентима широм света.
Иако се Хавелове позоришне представе за време комунизма нису могле играти, у свету су се издавале и имале су снажан одјек. Међу најпознатије представе спадају Забава у башти, Обавештење, Публика и Одлазак. Последњу поменуту представу написао је тек када му је истекао други председнички мандат. Цео живот је писао и краће текстове и есеје, најпознатији је есеј Моћ немоћних. Данас је по Хавелу названо много зграда, посебно Аеродром Вацлава Хавела у Прагу.
Вацлав Хавел - основни подаци
Националност: чешкаДатум рођења: 5. октобар 1936
Место рођења: Праг
Датум смрти: 18. децембар 2011