Мигел де Сервантес
Мигел де Сервантес - Биографије, биографије, познате личности
Мигел де Сервантес, пуним именом Мигел де Сервантес и Сааведра, био је шпански писац и драматург. На његовом примеру можемо видети да и из сиромашне породице може потећи славна личност (иако га је сиромаштво пратило до краја живота). Сервантес је био син сиромашних родитеља, његов отац је радио као ранохиља. Образовање је добио прилично случајно и несистематично, највише га је вероватно научио хуманиста Хуан Лопес де Ојос, који му је чак дозволио да објави неколико његових младеначких песама у својим делима. Његова даља судбина је повезана са биткама и ратом. Године 1569. отишао је у Италију у служби кардинала Ђулија Аквавиве, годину дана касније ступио је у војску и следеће године је учествовао под вођством Хуана де Аустрије у поморској бици код Лепанта, где је изгубио леву руку. У наредним годинама, и тако хендикепиран, учествовао је у даљим кампањама на Крфу и у Тунису. Године 1575. враћао се у Шпанију са препоручним писмима и живео у нади да ће бити унапређен у капетана. Међутим, његов брод је код француске обале напали берберски пирати и Сервантес је одведен у алжирско ропство. Његови снови су се распршили на целих 5 година. Неколико пута је покушао да побегне, али безуспешно. Његова породица је уз огроман напор сакупила новац за откупнину и на крају је 1580. године откупљен од стране монаха из реда тринитараца. Иронија судбине је била у томе што по повратку у домовину није могао да нађе никакав посао. Четири године касније оженио се младом (осамнаестогодишњом) девојком која је потицала из ситног сеоског племства и брачни пар се настанио на југу Шпаније, тачније у Севиљи. Сервантес се бавио набавком жита и уља за шпанску флоту. Притом се трудио да заради од књижевности, али му романи ни драмске игре нису доносиле много. Међутим, пошто се није разумео ни у пословне трансакције, брзо је постао жртва преваре. Због тога је екскомунициран из цркве и преостао му је само један посао: порезник. Ни то га, међутим, није спасило од дугова и неколико пута је био затворен због инсолвентности. Из Севиље је отишао у Ваљадолид, где је поново доспео у затвор, овога пута због сумње за убиство, јер је пред његовим вратима пронађен мртав племић. Срећом, убиство му није доказано, међутим, његова супруга га је давно напустила. Када је Сервантес издао чувеног Дон Кихота", стекао је успех и многе заштитнике, али је финансијски и даље био лоше. Остатак живота провео је у Мадриду у суштини у сиромаштву.
Сервантесов најславнији роман "Дон Кихот", пуног назива "Лукави витез Дон Кихот од Ла Манче", уписао се у историју не само шпанске, већ и целокупне европске књижевности. Његов циљ је првобитно био да пародира витешке романе, којих се у то време појавило заиста много на књижевној сцени. Роман је постао узор за многа друга дела светске књижевности. То је првенствено због тога што даје дубок приказ главног јунака и живота уопште. На супротној двојци Дон Кихота и његовог слуге Санча Панзе, Сервантес показује вечни сукоб идеала са стварношћу, илузија и снова са здравим разумом, све то уз сарадњу трагичних и комичних елемената. Сервантес је успео да протка ликове до најситнијих детаља, нису то плитки ликови аутора пре њега. Потичу како из његовог живота, тако и из посматрања људи око себе, за шта је, уосталом, имао много прилика. Занимљив моменат је завршетак дела, када умирући Дон Кихот као да добија разум и "приземни" доживљај света, док увек реалистични Санчо Панза почиње да тежи идеализму. Значај овог дела можемо видети с једне стране у томе што се неки устаљени изрази користе и данас (нпр. донкихотизам), али и у томе што је 2002. године, када је одржана анкета најзначајнијих аутора света (од стране компаније Норвешки клуб књиге), роман уврштен међу 100 најзначајнијих дела белетристике уопште. "
Мигел де Сервантес - основни подаци
Националност: шпанскаДатум рођења: 29. септембар 1547
Место рођења: Алкала де Енарес
Датум смрти: 23. април 1616