Алберто Моравија
Алберто Моравија - Биографије, биографије, познате личности
Алберто Моравија је био италијански писац и новинар. Право име Алберто Пинчерле. Име Моравија је прихватио као псеудоним, то је било име повезано са његовом породичном историјом.
Живот Алберта Моравије био је суштински под утицајем два фактора - прво, још у детињству је оболео од тзв. ортопедске туберкулозе, запаљенске болести костију, која му је онемогућила да проживи нормално детињство и стекне нормално образовање. Већину детињства и адолесцентног доба Моравија је провео у санаторијумима, где је имао приватне учитеље. Други значајан утицај у његовом животу било је његово јеврејско порекло, због којег је био прогањан и персекуиран у фашистичкој Италији.
И поред значајних здравствених проблема, Моравија је 1929. године објавио свој први роман Равнодушни (Gli indifferenti). До данас се ова књига сматра његовим најбољим романом. Реч је о критици италијанског буржоаског друштва, дело је социјалне тематике. Бави се причом о мајци и њеној деци, који нису задовољни у својој породици нити у друштву и боре се против наметнутих вредности како отпором, тако и том равнодушношћу која је дала назив делу, на крају ипак долази до прихватања конвенција, што је из Моравијине перспективе песимистичан крај, јер млада генерација ништа неће променити. Овај роман је лансирао Алберта Моравију у врх италијанске књижевности. Истовремено, њиме је стекао бројне непријатеље међу Мусолинијевим фашистима, којима се нимало није допало што Моравија у свом роману критикује италијанско средњеслојно друштво, на којем је фашистички режим почивао.
Пре Другог светског рата, Моравијина каријера се успешно наставила. Осим сопственог књижевног стваралаштва, доприносио је и новинама и сам водио неколико часописа. Објављивао је и путописе са својих путовања по Европи и свету. Године 1935. објавио је роман Узалудне амбиције (Le ambizioni sbagliate), који је требало да се настави на успешне Равнодушне, међутим роман није достигао квалитет Моравијиног дебија. Осим тога, у овом периоду је објављивао и збирке прича - на пример Леп живот (La bella vita, 1935).
Моравијино стваралаштво сврставамо у тзв. неореализам - књижевни правац који се бави актуелним проблемима друштва, обично критикује његову поставку и фокусира се на (често нарушене) односе између ликова и на детаљан и дубок психолошки приказ карактера. Истовремено, може бити и приклон руралној књижевности и причама из живота средње класе и сиромашних. За ауторе овог правца типичан је антифашизам, понекад до те мере да се антифашизам сматра главном одликом неореализма. Данас Моравију сматрамо једним од главних представника неореализма, неки његови текстови међутим имају и елементе надреализма или других праваца из међуратне модерне.
Како су тридесете године пролазиле, тло у Италији је за Моравију постајало све врелије. Због свог јеврејског порекла и антифашистичких ставова било му је онемогућено да објављује, односно да ради за новине или у филму. Ситуација се још више погоршала након објављивања његове Маскараде (La mascherata, 1941), која је директно критиковала Мусолинијев режим и фашизам. Године 1937. убијени су и рођаци Албертовог оца, који су основали антифашистичку групу отпора. Највећи ризик, међутим, Моравији је претио 1943. године, када је требало да буде ухапшен. Срећом, био је упозорен и покушао је да побегне. Бег на територију коју су контролисале савезничке снаге му није успео, али је избегао хапшење и наредне месеце се скривао.
Рат је Алберто Моравија успешно преживео и након његовог завршетка вратио се писању.
Из овог периода занимљив је роман Агостино (1944), који прича причу о адолесцентном дечаку који током боравка на мору открива љубавну аферу своје мајке, што га (заједно са искуствима проживљеним у локалној дечачкој банди) води ка прераном упознавању сексуалности и односа између женског и мушког света.
Наставимо са Непослушношћу (La disubbidienza, 1948), која, слично другим Моравијиним романима, представља младог хероја који је згрожен својом породицом, животом и уопште светом око себе, као и у претходно поменутом роману, овде су рефлектована и прва сексуална искуства, која међутим младићу не доносе задовољство, већ само даље отуђење.
Како су пролазиле 40-те године, Моравија се почео одвајати од својих првобитних наратива - равнодушност и отпор друштву, осећај отуђености, рана сексуалност итд. и почео да се окреће мотивима из руралног живота и живота сиромашних. Велики роман овог периода је Римљанка (La romana, 1947), прича о девојци која је постала проститутка. Моравија овде младу жену приказује као позитивну хероину, која и поред своје судбине задржава сопствени понос и самоуверену природу.
Најзначајнији роман послератног периода је Планинка (La ciociara, 1957), која се фокусира на судбину жене која проживљава рат и немачку окупацију у италијанским планинама. Овде је Моравија искористио сопствена животна искуства из ратног периода.
Из његовог послератног стваралаштва поменимо још Римске приче (Racconti romani, 1954) и Нове римске приче (Nuovi racconti romani, 1959).
Његов последњи значајан роман је Голоћа (La noia) из 1960. године, која тематизује још један Моравијин значајан мотив који се провлачи кроз цело његово стваралаштво.
У каснијем периоду свог живота Моравија се готово престао бавити прозом и знатно више је писао драме и углавном радио на својим путописима и публицистичким радовима. Био је истакнута личност италијанског политичког живота, 1984. године је чак изабран у Европски парламент.
Књижевности се Моравија посветио и у каснијим годинама, међутим, његово стваралаштво више није достизало квалитет романа и прича из прве половине живота.
Његова супруга била је Елса Моранте, значајна италијанска списатељица. Каснија партнерка друга списатељица Дачија Мараини.
Алберто Моравија - основни подаци
Националност: италијанскаДатум рођења: 28. новембар 1907.
Место рођења: Рим
Датум смрти: 26. септембар 1990.